Mi vanzemaljci informatičari nismo nadnaravna bića koja barataju magijom. Ali, da, znamo kako radi internet. Ako i Vas zanima, nastavite čitati. Potrudit ću objasniti kako taj internet radi.

Eh da, povijest, ili možda ne. Ajmo ne.

Prvo da definiramo mrežu. Kažemo da su računala umrežena kada su spojena žicom ili bežično između sebe, te su podešena da komuniciraju.

Promet je sav mrežni promet koji se odvija između računala.

Protokol (ili vrsta prometa) označava kojeg je tipa grupa podataka koja putuje kroz mrežu.

E, to bi nam bilo dosta za definiranje interneta.

Internet je samo jedan mali dio mrežnog prometa između računala.

To Vam naravno nije ništa objasnilo :). Ajmo dalje.

Kažu da je internet nemoguće ugasiti. Recimo da je to točno. Razlog tome je što nema glavnog računala, super servera, već skup računala koja međusobno komuniciraju. I moj i tvoj je dio te iste mreže i može se iskoristiti kao dio na internetu. Možda i jest ako nemate dobar antivirusni program :).

Primili ste i poslali pokoji e-mail. Skinuli ste i pokoji film ili glazbu. Sve je to mrežni promet koji se ne zove internet, ali leži na istim temeljima.

Koji su to temelji? IP protokol - Da bi stvari funkcionirale potrebne su nam IP adrese. Svaki uređaj u mreži, pa tako i na internetu ima svoju jedinstvenu IP adresu.

Tu dolaze DNS poslužitelji koji su tu da ne bi smo pamtili brojeve kao 208.117.229.250. Oni su tu da kažu da je to adresa za google.com. Lijepo od njih.

Ok, recimo da smo i to apsolvirali, ali kako to radi? Svi podaci koji se šalju preko mreže se sjeckaju na male paketiće. To je kao da (jako blizu) šalje e-mail slovo po slovo. Svaki puta kada se pošalje paket, čeka se odgovor da li je on primljen. Ako jest nastavlja se sa sljedećim, a ako nije onda se ponavlja taj isti paket.

I što se dešava kada je spor internet? 2-3 moguća razloga. Treći problem je u računalu, nosite ga na servis (ili lokalni susjed, kako to već ide, iako u servisu ekipa valjda - možda bolje zna).

Kada vam je veza "na internet" loša, to znači da ima dosta šuma u komunikaciji i paketi se pogube. Zamislite jako loše slušalice i pola pjesme ne razumijete. Ovdje se ponavlja slanje izgubljenih paketa. Ako ima puno ponavljanja znači i više vremena i poziv prema vašem omiljenom telekom operateru sa par sočnih psovki.

Drugi problem bi bila latencija. Ona ovisi o svemu i svačemu, a u konačnici se svodi na tromost. Brže putuju informacije između dva računala u istoj regiji (Zagreb - Dubrovnik recimo i Amerika - Ljubljana). Naprosto nije isto. Ovaj aspekt sporosti gotovo i da ne vidimo, osim ako nismo ljubitelji mrežnih igara. Tu se jako vide ovakvi problemi.

Što još? Ne znam, pitajte. Zato sam i postavio komentare. Rado ću odgovoriti na bilo koje pitanje koje mi je promaklo (a možda i nije).